Историја галванизације

Године 1836, Сорел у Француској је преузео први од бројних патената за процес премазивања челика потапањем у растопљени цинк након првог чишћења.Он је том процесу дао назив 'галванизација'.
Историја цинковања почиње пре више од 300 година, када је алхемичар-дошао-хемичар смислио разлог да урони чисто гвожђе у растопљени цинк и на његово запрепашћење, на гвожђу се развио светлуцави сребрни премаз.Ово је требало да постане први корак у настанку процеса галванизације.
Прича о цинку је уско повезана са историјом цинковања;пронађени су украси направљени од легура које садрже 80% цинка датирају чак 2.500 година.Месинг, легура бакра и цинка, прати се најмање до 10. века пре нове ере, при чему је јудејски месинг пронађен у овом периоду садржао 23% цинка.
Чувени индијски медицински текст, Чарака Самхита, написан око 500. године пре нове ере, помиње метал за који се приликом оксидације производи пупањан, такође познат као 'филозофова вуна', за који се сматра да је цинк-оксид.У тексту се детаљно описује његова употреба као маст за очи и третман отворених рана.Цинк оксид се до данас користи за кожна обољења у каламин кремама и антисептичким мастима.Из Индије се производња цинка преселила у Кину у 17. веку, а 1743. године је основана прва европска топионица цинка у Бристолу.

Године 1824, Сир Хумпхреи Дави је показао да када су два различита метала повезана електричном енергијом и потопљена у воду, корозија једног је убрзана док је други добио одређени степен заштите.Из овог рада је предложио да се бакарна дна дрвених поморских бродова (најранији пример практичне катодне заштите) могу заштитити причвршћивањем гвоздених или цинкованих плоча.Када су дрвени трупови замењени гвожђем и челиком, и даље су коришћене цинкове аноде.
Године 1829. Хенри Палмер из компаније Лондон Доцк добио је патент за 'увучене или валовите металне плоче', његово откриће би имало драматичан утицај на индустријски дизајн и цинковање.